Археолошки институт представља јединствену, централну научно-истраживачку установу у Србији која је посвећена археологији. Основала га је Српска академија наука и уметности 1947. године, а од 1961. је самостална установа.

Arheološki institut

  /  Антика   /  Феликс Ромулијана – Гамзиград

Феликс Ромулијана – Гамзиград

Назив пројекта: Феликс Ромулијана – Гамзиград
Руководилац истраживања: др Стефан Поп-Лазић, др Кристоф Румел
Сарадници: др Бојан Поповић, др Маја Живић

Институције укључене у процес истраживања:
Археолошки институте, Београд;
Народни музеј Зајечар,
Републички завод за заштиту споменика културе,
Римско германска комисија немачког археолошког института

Специфичан географски положај у удолини заштичен околним брежуљцима је одредио карактер тетрархијског меморијалниог комплекса који се састоји из два фортификациона система, грађевина унутар утврђења и сакралне архитектуре на брду Магура.

У периоду касне антике, од друге половине IV до краја VI века, као и током X-XI века, над тетрархијским комплексом се одвијао живот више различитих насеља. Назив Romulijanum/Romulijana, забележен код античких писаца као место где је римски цар Гај Валерије Галерије Максимијан рођен и сахрањен, и које је назвао по својој мајци Ромули, посведочен је кроз налаз архиволте са натписом „Felix Romuliana“.
Прва истраживања Гамзиграда започета су 1953. године под руководством проф. Ђорђа Мано-Зисија, на иницијативу Народног Музеја у Зајечару у сарадњи са Археолошким институтом САН. Првих година фокус истраживања био је на простору палате (Д1) у северозападном делу комплекса. На самом почетку истраживања проф. Мано-Зиси је уочио важност мозаика за разумевање намене архитектуре Гамзиграда. Анализом ликовних одлика мозаика и техника примењених у декорацији архитектонске пластике дошао је до закључка да украс палате одговара времену тетрархије, као и то да је Гамзиград вероватно био седиште неке важне личности. Како је у то време био истражен само мањи део унутрашњости резиденцијалног комплекса, Гамзиград је био посматран као каструм, државно добро, утврђена вила или чак и град.

Кључна промена у концепту истраживања догодила се доласком проф. Драгослава Срејовића на чело пројекта истраживања 1970. године. Ископавања грађевина у унутрашњости комплекса током седамдесетих година била су концентрисана на Мали и Велики Храм. Проф. Срејовић је изградњу Малог Храма довео у везу са култом богиње Кибеле у којем је обожавана деификована Ромула. На основу открића делова царске скулптуре и скулптуре Херкула у близини Великог храма, као и на основу одлика саме структуре, претпоставио је да су у њему обједињена два светилишта. Једно посвећено хтонском божанству и друго посвећено Херкулу и цару који се са њим идентификује.
Један од кључних налаза тетрархијског периода на Гамзиграду свакако је натпис „Felix Romuliana“ откривен 1983. године у грађевини крстообразне основе у југозападном делу палатијалног комплекса. Овим открићем је потврђено мишљење да се налазиште Гамзиград може идентификовати са местом „Romulijanum/Romulijana“
Старији систем бедема обухвата простор од 3,6 ха. Утврђење је неправилне полигоналне основе, са по две осмоугаоне куле на источној и западној капији, у потпуности истурене у поље у односу на бедем. На угловима и између њих су четвороугаоне куле до пола истурене у односу на правац пружања бедема.

Млађи фортификациони систем се састоји од 20 полигоналних кула од којих су највеће оне на угловима, које имају шеснаестостраничну спољну основу. По две дванаестостраничне куле штите источну и западну капију, док су на средишту северног и јужног бедема рапоређене по две десетостраничне куле, а између њих и углова, осмостраничне. Наспрам западног улаза истраживања пролаза источне капије обављена су током осамдесетих година. Тада је откривен већи број фрагмената архитектонског украса млађе капије међу којима се издвајају пиластри начињени од туфопешчара на којима су представљени тетрарси у медаљонима. Анализом представа и декоративних елемената проф. Срејовић је прецизно датовао време изградње млађе фортификације Ромулијане у године 305-306.
Даљи ток истраживања повезаних са идентитетом Гамзиграда тетрархијског периода добио је свој је коначни оквир 1993. године. У једном од касноантичких укопа у југоистпчном делу локалитета је откривен део порфирне скулптуре у натприродној величини која представља цара Галерија. Претпоставка је да је она поред скулптуре Херакла била изворно постављена у Великом храму. Истовремено са истраживањима терми започета су ископавања остатака видљивих још у XIX веку на брегу Магура који се налази око 1000 метара источно од Ромулијане. Открићем два тумула, два маузолеја и тетрапилона употпуњена је слика о Гамзиграду као месту на којем су уздигнути у ранг божанстава и сахрањени Галерије и његова мајка Ромула.
У последњих петанаест година истраживања Ромулијане су у значајној мери извођена изван утврђене палате. У сарадњи са Римско-Германском комисијом Немачког археолошког института, Археолошког института у Београду, Филозофског факултета у Београду, Републичког завода за заштиту споменика културе и Народног Музеја у Зајечару започет је међународни програм истраживања, под руководством прво Софије Петковић а потом Стефана Поп-Лазића, који је окончан 2012. године. Један од најзначајнијих аспеката овог пројекта је примена геофизичког метода проспекције којим је снимљена површина од преко 40 хектара. Као резултат добијена је слика која је указала на постојање структура на више места изван бедема Ромулијане. Међу њима је најупечатљивији простор на коси северно од фортификације који се истиче различитим грађевинама на површини од преко 6 ха. Подједнако нове податке пружила су и ископавања базирана на подацима добијеним геофизичким снимањима на простору некрополе јужно од Ромулијане и комплекса базилика на западу.

Одабрана библиографија:

Čanak-Medić, M. 1978: Gamzigrad, kasnoantička palata. Saopštenja XI. Belgrade: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.

Srejović, D. 1983. Gamzigrad, Kasnoantički carski dvorac. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.

Srejović, D. Vasić, Č. 1994. Emperor’s Galerius’s buildings in Romuliana (Gamzigrad, eastern Serbia). Antiquité Tardive 2: 123-141.

Srejović, D. 1994. The representations of Tetrarchs in Romuliana. Antiquité Tardive 2: 143-152.

Vasić, Č. 1995: Chronological Relations of Palace and Fortification System of Gamzigrad. in: D. Srejović (ed.) The Age of Tetrarchs. Symposium 4th-9th October 1993. Scientific meetings LXXV. The section for Historical Sciences 24. Belgrade: SANU: 313-323.

Živić, M. 2003. Felix Romuliana. 50 godina odgonetanja. Zaječar: Narodni muzej, Zaječar.

Vasić, M. (ed.) 2006. Felix Romuliana – 50 Years of Archaeological Excavations. Papers from the International Conference, Zaječar. 27th-29th October 2003. Belgrade: Institute of Archaeology; Belgrade. Commitee on Archaeology of Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade. National Museum, Zaječar.

Brandl, U. Vasić, M. 2007: Roms Erbe Auf Dem Balkan: Spätantike Kaiservillen und Stadtanlagen in Serbien. Mainz am Rhein: Von Zabern.

Popović I. (ed.). 2011. Felix Romuliana – Gamzigrad, Belgrade: Institute of Archaelogy, Belgrade.

Petković, S. 2011. Roman Settlement on Gamzigrad Prior to the Imperial Palace Felix Romuliana. Starinar LXI/2011: 171–190.

Petković, S. 2011. Late Roman Romuliana and Mediaeval Gamzigrad from the end of 4th to 11th centuries AD. in: Keszthely – Fenékpuszta im Kontext spätantiker Kontinuitätsforschung zwischen Noricum und Moesia. Hrsg. O. Heinrich-Tamaska, Castellum Pannonicum Pelsonense, Vol. 2. Budapest – Leipzig – Kesthely – Rahden/Westf. A Magyar Tudományos Akadémia Régészeti Intézete, Geistwissenschaftliches Zentrum Geschichte und Kultur Ostmitteleuropas e. V., Balatoni Muzeum: 267–283.

Pop-Lazić S. 2016. Felix Romuliana/Gamzigrad in the Fifth Century – Results of Recent Research. in: Bugarski I., Heinrich-Tamáska, O. Ivanišević, V. & Syrbe D. (eds): Grenz Übergänge. Spätrömisch, frühchristlich, frühbyzantinisch als kategorien der historisch-archäologischen Forschung an der mittleren Donau – Late Roman, Early Christian, Early Byzantine as Categories in Historical-Archaeological Research on the Middle Danube. Akten des 27. Internationalen Symposiums der Grundprobleme der Frühgeschichtlichen Entwicklung im Mittleren Donauraum, Ruma, 4.-7.11.2015. Forschungen zu Spätantike und Mittelalter 4. Remshalden. Verlag Bernhard Albert Greiner: 231–246.

Đurić, B. Jovanović, D. Pop-Lazić, S. & Prochaska, W. 2018: The Stones of Felix Romuliana (Gamzigrad, Serbia). in: Mateti, P. & Marasović, K. (eds.) Proceedings of the XI ASMOSIA Conference, Split 18 – 22 May 2015. Split: Arts Academy.

Pop-Lazić, S. 2018. Feliks Romulijana (Gamzigrad). u Rimski limes i gradovi na tlu Srbije. ur. M. Korać-

S.Pop-Lazić, 28-35. Beograd: Arheološki institut, 166-172. von Bülow, G. Petković S. (eds). 2020:  Gamzigrad-Studien I. Ergebnisse der deutschserbischen Forschungen im Umfeld des Palastes Romuliana. Römisch-Germanischen Forschungen, Band 75. Wiesbaden : Reihert Verlag.

Сарадници

виши научни сарадник

научни саветник

научни саветник

научни сарадник, редовни професор

научни саветник
This site is registered on wpml.org as a development site.