Специфичан географски положај у удолини заштичен околним брежуљцима је одредио карактер тетрархијског меморијалниог комплекса који се састоји из два фортификациона система, грађевина унутар утврђења и сакралне архитектуре на брду Магура.

Географија:
Археолошки локалитет Виминацијум (Viminacivm) налази се у стишкој равници, на десној обали реке Млаве код њеног ушћа у Дунав. Најближе савремено насељено место је село Костолац, док је град Пожаревац удаљен око 18 km. Некадашњи Виминацијум био је смештен у плодној равници окружен рекама Дунавом и Млавом на северу и западу, а Хомољским планинама на југу и истоку. Вековима је остао ненасељен и данас пружа изузетно ретку прилику истраживачима да несметано и детаљно упознају и реконструишу живот тог времена.

Историјат истраживања по етапама:
Прва археолошка истраживања Виминацијума крајем XIX века започео је архитекта Михајло Валтровића. Ископавања су се одвијала на десној обали Млаве на простору војног утврђења, града и некрополе. Почетком XX века, први српски школовани археолог Милоје Васић, током 1902. и 1903. наставља путем свог учитеља Валтровића и спроводи обимнија ископавања ужег градског језгра западно од војног утврђења. Истовремено врши и мања сондажна ископавања на левој обали Млаве, на локалитету данас познатом као „Тодића црква“. Након дуже паузе, седамдесетих година XX века, Археолошки институт у Београду под руководством Љубице Зотовић, у сарадњи са Владиславом Поповићем и Владимиром Кондићем, покреће дугогодишња археолошка истраживања Виминацијума. Током прве етапе која је трајала од 1972. до 1975. године, истраживане су градске терме и део насеља. У периоду од 1976. до 1997. године, Љубица Зотовић, самостално руководи заштитним археолошким истраживањима јужне градске некрополе. Археолошки институт у Београду, током овог века, у континуитету наставља упоредо заштитна и систематска археолошка истраживања под руководством Миомира Кораћа. Ископавања су првенствено усмерена на некрополе које окружују град, док су у ужем градском језгру истражене терме – градско купатило и амфитеатар. Последњих година су истраживања усмерена и на војни логор у коме су осим северне и западне капије са бедемима, истражени и делови главне управне зграде (principia). Ископавања у широј градској зони обухватају акведукт, виле рустике, односно приватне поседе имућних грађана, као и оближње цивилно приградско насеље источно од града и логора уз некадашњу реку Клепечку.

Резултати (истражене целине):
Током вишедеценијских истраживања у највећој мери је истражен „град мртвих“ односно некрополе које се пружају јужно, источно и североисточно од града. Откривено је преко 14.000 гробова кремираних и инхумираних покојника из периода од праисторије до средњег века. Највећи број сахрана је из античког периода, од краја I до IV века. Међу гробовима овог периода, осим рељефно декорисаних камених и оловних саркофага, издвајају се осликане гробнице које представљају врхунска ремек дела касноантичког сликарства.
Јавно градско купатило – терме са укупно пет базена наизменично коришћених кроз више фаза изградњи у периоду од почетка II па све до краја IV века, представља не само типично грађевинско здање за одржавање хигијене и здравља, већ и објекат за одмор и разне друштвене активности. Међу објектима јавног карактера, посебно се истиче амфитеатар смештен у североисточном углу града, око 50 m од легијског логора. Као објекат саграђен за одржавање спектакла, осим забавног карактера, испуњавао је и популистичке циљеве владара који су играма “куповали” наклоност народа.

Две фазе амфитеатра разликују се не само по димензијама и облику, већ и по грађевинском материјалу. Првобитни објекат је изграђен почетком II века од дрвета, а затим је на истом месту подигнут нешто већи амфитеатар од камена.

Војној архитектури припада легијски логор саграђен у првим деценијама И века као земљано утврђење у коме су боравили припадници првих мезијских легија IV Scythica или V Macedonica. У првом каменом утврђењу с краја I века све до краја антике боравила је легија VII Claudia. До сада су истражене две капије, северна (Porta praetoria) и западна (Porta principalis sinistra) са бочним кулама, као и делови северног и западног бедема укупне дужине од преко 300 m. Унутар утврђења су вршена истраживања мањег обима којима су дефинисани поједини објекти, попут чесме, терми и канализационих канала. У изградњи логора јасно су дефинисане две хронолошке фазе. Старија фаза се односи на последње деценије I века, док је млађа смештена у II век. Акведукт укупне дужине око 10 километара доводио је пијаћу изворску воду у град и војни логор. Од изворишта до римског града и војног логора нагиб аквадукта износио је 1 до 2 промила. Био је саграђен од камена шкриљца и опека. На појединим местима налазила су се уклесана имена мајстора који су учествовали у његовој градњи. Део акведукта је био угрожен радом површинског копа Дрмно и зато је измештен у заштићену зону.
Посебну атракцију представља откриће целог скелета мамута који потиче из праисторијског периода миоцена. Нађен је у сливу некадашње праделте реке Мораве формиране при повлачењу Панонског мора. Припада изузетно ретким врстама и очуван је на лицу места. Због тога и представља праву реткост. Процењено је да је женка у тренутку смрти била стара око 60 година. Висина мамутице је била преко 4,5 метара, дужина преко 5 метара, а у животном добу била је тешка преко 10 тона. Међу неочекивана открића спадају остаци два моноксила и брода нађени у некадашњем рукавцу Дунава, званом Дунавац. Пловила су пронађена на дубини од око 9 m у профилу површинског копа Дрмно. Моноксили су исклесани из једног комада издубљеног дрвета и припадају античком и раносредњевековном периоду. Боље сачувани брод је равног дна са помоћним једром, очуване дужине од 10 m и највеће ширине око 2,8 m. Примарни начин покретања пловила, била су весла, док је помоћно једро коришћено у погодним, ветровитим приликама.

Методологија ископавања и мултидисциплинарни приступ:
Методологија археолошких истраживања данас се углавном ослања на примену савремених метода природних наука, како би археолошка ископавања била бржа, ефикаснија и јефтинија. Ископавањима претходи даљинска детекција и геофизичка проспекција терена (георадар, магнетизам, геоелектрика, сеизмика). Као посебан вид најсавременијих метода, при ишчитавању и анализи георадарских сигнала, користе се методе вештачке интелигенције и прогностике у циљу дефинисања простора и добијања тродимензионалних модела. Анализама стерео парова аероснимака ширег простора утврђују се објекти на општем нивоу, а затим се, применом метода геофизике, прецизније дефинишу. За утврђивање прецизног положаја објеката у простору, као и за утврђивање свих археолошки истражених артефаката, користи се сателитска навигација ГПС (General Positioning System) субцентиметарске тачности.

Актуелна истраживања:
Последњих година врше се истраживања унутар војног утврђења којима је обухваћен део управне зграде (principium), седиште главнокомандујућег (legatus legionis) у логору. Овај објекат представља војни штаб и заузима централно место у логору непосредно уз раскрсницу две главне улице (via principalis и via praetoria). На основу резултата геофизичке проспекције, закључено је да су димензије објекта 70 x 50 m, а до сада је истражена површина од око 800 m². Дефинисан је део унутрашњег дворишта са комадима монументалних стубова који указују на постојање перистила, фонтана за водоснабдевање са остацима оловних цеви и више просторија од којих су неке имале подно грејање, а поднице биле поплочане декоративним, лептирастим плочицама. Поједини зидови садрже зидну декорацију у виду вишебојних бордура и флоралних мотива. Просторије обухватају источни део управне зграде и део централног форума са перистилом, као и део базилике са једним од трибунала на источној страни. У овом објекту, као и на бедемима логора, јасно су издвојене две хронолошке фазе живота које ће бити прецизно дефинисане током будућих истраживања.

Одабрана библиографија:

Čanak-Medić, M. 1978: Gamzigrad, kasnoantička palata. Saopštenja XI. Belgrade: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.

Srejović, D. 1983. Gamzigrad, Kasnoantički carski dvorac. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.

Srejović, D. Vasić, Č. 1994. Emperor’s Galerius’s buildings in Romuliana (Gamzigrad, eastern Serbia). Antiquité Tardive 2: 123-141.

Srejović, D. 1994. The representations of Tetrarchs in Romuliana. Antiquité Tardive 2: 143-152.

Vasić, Č. 1995: Chronological Relations of Palace and Fortification System of Gamzigrad. in: D. Srejović (ed.) The Age of Tetrarchs. Symposium 4th-9th October 1993. Scientific meetings LXXV. The section for Historical Sciences 24. Belgrade: SANU: 313-323.

Živić, M. 2003. Felix Romuliana. 50 godina odgonetanja. Zaječar: Narodni muzej, Zaječar.

Vasić, M. (ed.) 2006. Felix Romuliana – 50 Years of Archaeological Excavations. Papers from the International Conference, Zaječar. 27th-29th October 2003. Belgrade: Institute of Archaeology; Belgrade. Commitee on Archaeology of Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade. National Museum, Zaječar.

Brandl, U. Vasić, M. 2007: Roms Erbe Auf Dem Balkan: Spätantike Kaiservillen und Stadtanlagen in Serbien. Mainz am Rhein: Von Zabern.

Popović I. (ed.). 2011. Felix Romuliana – Gamzigrad, Belgrade: Institute of Archaelogy, Belgrade.

Petković, S. 2011. Roman Settlement on Gamzigrad Prior to the Imperial Palace Felix Romuliana. Starinar LXI/2011: 171–190.

Petković, S. 2011. Late Roman Romuliana and Mediaeval Gamzigrad from the end of 4th to 11th centuries AD. in: Keszthely – Fenékpuszta im Kontext spätantiker Kontinuitätsforschung zwischen Noricum und Moesia. Hrsg. O. Heinrich-Tamaska, Castellum Pannonicum Pelsonense, Vol. 2. Budapest – Leipzig – Kesthely – Rahden/Westf. A Magyar Tudományos Akadémia Régészeti Intézete, Geistwissenschaftliches Zentrum Geschichte und Kultur Ostmitteleuropas e. V., Balatoni Muzeum: 267–283.

Pop-Lazić S. 2016. Felix Romuliana/Gamzigrad in the Fifth Century – Results of Recent Research. in: Bugarski I., Heinrich-Tamáska, O. Ivanišević, V. & Syrbe D. (eds): Grenz Übergänge. Spätrömisch, frühchristlich, frühbyzantinisch als kategorien der historisch-archäologischen Forschung an der mittleren Donau – Late Roman, Early Christian, Early Byzantine as Categories in Historical-Archaeological Research on the Middle Danube. Akten des 27. Internationalen Symposiums der Grundprobleme der Frühgeschichtlichen Entwicklung im Mittleren Donauraum, Ruma, 4.-7.11.2015. Forschungen zu Spätantike und Mittelalter 4. Remshalden. Verlag Bernhard Albert Greiner: 231–246.

Đurić, B. Jovanović, D. Pop-Lazić, S. & Prochaska, W. 2018: The Stones of Felix Romuliana (Gamzigrad, Serbia). in: Mateti, P. & Marasović, K. (eds.) Proceedings of the XI ASMOSIA Conference, Split 18 – 22 May 2015. Split: Arts Academy.

Pop-Lazić, S. 2018. Feliks Romulijana (Gamzigrad). u Rimski limes i gradovi na tlu Srbije. ur. M. Korać-

S.Pop-Lazić, 28-35. Beograd: Arheološki institut, 166-172. von Bülow, G. Petković S. (eds). 2020:  Gamzigrad-Studien I. Ergebnisse der deutschserbischen Forschungen im Umfeld des Palastes Romuliana. Römisch-Germanischen Forschungen, Band 75. Wiesbaden : Reihert Verlag.