Археолошки институт представља јединствену, централну научно-истраживачку установу у Србији која је посвећена археологији. Основала га је Српска академија наука и уметности 1947. године, а од 1961. је самостална установа.

Arheološki institut

  /  Средњи век   /  Рани средњи век

Рани средњи век

Рад на пољу археологије раног средњег века обухвата изучавање процеса гашења античких/рановизантијских средишта и оснивање висинских и низијских насеља, односно утврђења и насеља отвореног типа. 

На основу теренских истраживања у Царичином граду испитују се модели краха рановизантијског света, могућег суживота или пак акултурације и трансформације у средњовековно друштво. Потребно је нагласити да су та истраживања, у којима поред Археолошког института из Београда и француских колега из бројних институција учествују и стручњаци из Немачке, наглашено интердисциплинарна. Тако се прибављају сетови пратећих података о коришћењу зграда, исхрани, савкодневном животу и сл. С друге стране, проучавање утврђења има за циљ проверу старих и добијање нових података о животу и војној и привредној активности у ранијем одсечку предложеног временског распона, као и о обезбеђивању модела коришћења простора и ресурса. То се постиже систематским рекогносцирањима утврда у географски издвојеним микрорегијама, њиховим што прецизнијим датовањем и сагледавањем локација у односу на привредне и путне токове. Осим реокупације старих висинских утврђења, што ће се такође проучавати, између осталог и на простору Београдске тврђаве и под окриљем вишедеценијског пројекта Археолошког института, епоху раног средњег века одликује линеарно заснивање оторених села у долинама река. Циљ истраживања је да се изуче структура, просторна организација и економија  тих насеља, и да се они просторно сагледају и упореде са карактеристикама насеља са одбрамбеном функцијом.

Корпусу проблема и грађе раног средњег века припада и бављење археологијом Авара, који су своја насеља на југу Панонске низије заснивали на истим премисама – на ивицама зона плављења. У наредном периоду планирано је обликовање синтезе објављених и (ре)интерпретираних података о налазиштима и материјалној култури авародопског периода. Значај теме је и у томе што су Авари, уз друге факторе, снажно утицали на распад рановизантијске границе на Дунаву и повлачење царске војске и администрације, а последично и депопулацију Централног Балкана. С претходним у вези, од значаја je изучавање поставарског-раномађарског хоризонта у Војводини. Наиме, студије раномађарске материјалне културе, посебно материјала из некропола, доста су узнапредовале током последње две деценије, да постоји потреба за ревизијом до сада објављеног материјала тог хоризонта на северу данашње Србије.

Сарадници

научни саветник

научни саветник
This site is registered on wpml.org as a development site.