Антички Сингидунум је римски град настао на Ушћу Саве у Дунав развојем војног насеља подигнутог уз каструм легије IV Флавијеве.

Антички Сингидунум

Антички Сингидунум је римски град настао на Ушћу Саве у Дунав развојем војног насеља подигнутог уз каструм легије IV Флавијеве. Иако археолошки налази потврђују римско присуство на ужем простору Сингидунума још у првој половини првог века наше ере, први помен Сингидунума потиче из Птоломејеве „Географије“ из друге половине II века. Тада је наведено и име легије IV Флавијеве поред имена насеља. Данас се сматра да је статус муниципиума Сингидунум добио током средине II века, док статус колоније потиче из времена династије Севера. Цивилно насеље, град у ужем смислу, је обуваталао простор између данашњих београдских улица Душанове према северу и Карађорђеве према југу. Простор око трга Републике је ограничавао насеље према истоку док је на западу граница између цивилног насеља и војног логора – каструма у Рајићевој улици.
Легијски логор – каструм је обухватао плато београдског брега изнад ушћа Саве у Дунав. Фортификациони систем сачињен од камених бедема, кула и капија је обухватао је простор од око 24 Ha који се данас налази испод парка Калемегдан и делова Београдске тврђаве.
Истраживања Сингидунума започета 1882. године открићем гробова бунара код споменика Михаилу Обреновићу имала су махом заштитни карактер с обзиром да се велики део цивилног насеља и некропола налазе испод модерног Београда. Стога су и данас отворена многа питања, нарочито када се разматрају изглед и позиција насеља, војних објеката и некропола у првом веку. Открића мање некрополе с краја I века у Цинцар Јанковој улици, одбрамбеног рова у Кнез Михајловој 30 остављају отвореном могућност да је почетак римског војног присуства у Сингидунуму на простору касније колоније, односно цивилног насеља. Тако би првобитно утврђење Сингидунума имало средиште на простору данашњег Студентског трга, а било би омеђено налазима гробова бунара (?) у улици Браће Југовића према северу и некрополом у Цинцар Јанковој улици према западу. Ров откривен код Кнез Михајлове улице би указивао на позицију бедема на јужној страни. Најранија архитектура начињена од плетера и лепа откривена на платоу код Филозофског факултета и на Студентском тргу бр. 9, међутим, нема одлике војне архитектуре типичне за римске војне логоре И века.

Стабилна слика урбаних одличја Сингидунума припада времену након ратова са Дачанима у време владавине цара Трајана када легија IV Флавијева долази из Колоније Трајане Сармисегетузе у Дакији и подиже велико камено утврђење – каструм. Почетком систематских истраживања каструма Сингидунума могу се сматрати ископавања немачких окупационих трупа током II светског рата када су истраживани северозападни бедем каструма и одбрамбени ров испред њега. Даља открића делова каструма су следила под руководством др Марка Поповића и Драгољуба Бојовића на простору Београдске тврђаве и парка Калемегдан.

Овим истраживањима су констатоване северозападна и југоисточна капија каструма, као и позиције бедема са низом кула на североисточној и југоисточној страни. Такође је откривен низ војничких барака и комуникација међу њима у југозападном делу каструма. Ова истраживања су указала на то да је фортификација Сингидунума настала на простору београдског брега имала специфичан развој, током периода од три века, да је у одређеном тренутку простор Доњег града у подножју каструма био утврђен и да се становништво цивилног насеља усељава у простор каструма током периода опште опасности с краја IV века.
Сличне одлике има и архитектура настала на простору цивилног насеља где се уочавају измене у архитектури откривеној у Студентском парку, на Косанчићевом венцу и на платоу код Филозофског факултета. У сва три случаја се ради о објектима за које се сматра да представљају терме – римска купатила која су имала системе подног и зидног грејања и у прва два случаја и систем водовода.

Главна римска улица откривена на више места током заштитних ископавања пружала се правцем данашњих улица, Косовска – улица Васе Чарапића. Друга улица откривена током ископавања у Рајићевој улици пружала се од porta decumane према Студентском тргу правцем запад – исток. Она је настала током краја III века изнад каменог трга начињеног у II веку. Више фаза обнове имала је и улица која се пружала од југоисточног улаза у војни логор према средишту града и Кнез Михајловој улици правцем северозапад – југоисток.
Излаз из града Сингидунума према југоистоку и главна комуникација према Виминацијуму није прецизно дефинисана. Бројни гробови настали у периоду од средине II до друге половине IV века који су откривени на ширем простору од Македонске улице до улице браће Недића указују на то да се главни пут према Виминацијуму пружао отприлике истом трасом као данашњи булевар Краља Александра Обреновића, међутим та претпоставка за сада чека археолошку потврду. Друга важна комуникација која је водила према утврђењу у Вишњици констатована је на простору испод Душанове улице, њена траса је даље водила поред Вилиних вода преко Роспи Ћуприје. На то указује и један налаз жишка из римског гроба откривен 60-их година код Роспи Ћуприје. Крајем III и током IV века на простору око Господар Јованове улице започето је сахрањивање које је трајало и у познијем периоду V и VI века. Са овом простора потиче јединствен налаз каменог саркофага са представама „Доброг пастира“ и Јониног циклуса. Овај саркофаг је изворно настао у радионици у Аквинкуму (данашња Будимпешта) крајем III века.

Одабрана библиографија:

Mirković, M. 1968. Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije.

Mirković, M. 1971. Inscriptions de la Moesie Superieure, Vol I, Singidunum et le nord-ouest de la Province. Beograd: Centre d’études épigraphiques et numismatiques de la Faculté de philosophie de l’Université de Beograd.

Garašanin, M. 1974, Antički Singidunum, u Istorija Beograda I – stari, srednji i novi vek, ur. V. Čubrilović, 51-71. Beograd: Prosveta.

Bojović, D. 1980. Rimski put Singidunum – Castra Tricornia – Ad Sextum Miliare, u Putevi i komunikacije u antici, Materijali XVII.  ur. I. Mikl-Curk – J. Todorović, 85-98. Beograd : Savez arheoloških društava Jugoslavije

Bjelajac, Lj. 1982. Nalazi keramičkih žižaka u Beogradskoj Tvrđavi. GGB XXVII: 13-25.

Bojović, D.  1983. Rimske fibule Singidunuma. Beograd: Muzej grada Beograda.

Bajalović-Hadži-Pešić, M. 1991. Unutrašnje Utvrđenje Beogradskog grada, GGB XXXVIII / 1991: 35-54

Bojović, D. 1996. Le Camp de la Légion IV Flavia a Singidunum, Roman Limes on the Middle and Lower Danube, (ed. P. Petrović), 53-68. Belgrade: Archaeological Institute.

Popović, M. 1997. Antički Singidunum: dosadašnja otkrića. Singidunum 1: 1-18.

Pop-Lazić, S. 2002. Nekropole rimskog Singidunuma. Singidunum 3: 7–100.

Popović , M. 2006. Beogradska Tvrđava, drugo dopunjeno izdanje. Beograd: JP „Beogradska tvrđava“.

Nikolić-Đorđević, S. 2002. Antička keramika Singidunuma – oblici posuda. Singidunum 2: 11-244.

Crnobrnja, A. Simić, Z. 2006. Severoistočna nekropola Singidunuma, GGB LIII/2006: 11-31.

Крунић, С. 2011. Античке светиљке из Музеја града Београда и начини илуминације у Сингидунуму од I до почетка V века. Београд: Музеј града.

Pop-Lazić, S. 2018. Singidunum. u Rimski limes i gradovi na tlu Srbije. ur. M. Korać- S.Pop-Lazić, 28-35. Beograd: Arheološki institut.